CELI STAN TVOJOM DUŠOM MIRIŠE

CELI STAN TVOJOM DUŠOM MIRIŠE

                                                    (Za moga Sašu)

 

Snovi na javi su radosno tužni,

neznano dalekih sećanja o tebi,

u uredno slož'nim ormanima tvojim

i slikama puteva odavno predjenim,

poznatih, neznanih, čudnih, dalekih,

što znao jesam i znao nisam,

sine moj.

 

Ne sanjam tužan jer znam na javi

u tvome je nestanku istina večna,

bez zbogom si otiš'o, tiho i tiše,

ostavio dugu k'o posle kiše,

onih vrtova kad sunce s' pojavi

da tmine otera svom snagom svojom,

na radost tvoju, radosti moje,

sine moj.

 

Ne čujem više cvrkut slavuja,

onog najlepšeg tvoj san što sniva,

mora da spava, mislim da sanja

najlepše spomene mladosti tvoje;

u utihu slavuja, u divnoj duši,

čujem i tebe, vidim i život,

sve sanje dobrote nedosanjane

i istinu jaču od svih neistina

i dušu ti dišem, na tebe mirišem,

sine moj.

 

U stanu teskobnom i praznom bez tebe,

mirise pijem i sakupljam snagu

za dane bolje u novim sutra,

lika tvog nema al' ja ga vidim;

pa vratim protekla u nova jutra,

u stanu drugostrane večite duge,

prave istine, bez prevarne, druge,

sine moj.

 

Kao mirisna duga posle kiše,

ceo stan tvojom dušom miriše,

sine moj.

 

                     (Tvoj tata, Bgd, 30.maj 2021)

  

 

 

 

/ Gordana Radinović /