~~~ MALE CRTICE IZ VELIKIH ŽIVOTA ~~~
ZAŠTO JE ZAŠTO ?
◘ Dugo su bili najbolji i najverniji, dragi prijatelji. Jedan mladić i jedna devojka, ona, mila, slatka, plava, dobra, divna, pametna. razumna, vesela... A on, eh, on ... Njegova prva velika ljubav bila je njena prijateljica Vesna. Eh, a ta Vesna ...
◘ I vreme njegovog odlaska u vojsku sve je izmenilo. Sve se izmenilo. Ceo život se od tada izmenio. Ni jedno pismo vojnik nije dobio od voljene Vesne. Ni jednu reč, ni jedan poziv, ni jednu posetu, ni jedno vidjenje... Nikad nije bila u gradu kada je mladi vojnik bio na dopustu. I od tada nije bilo Vesne ... Nigde ... A ova predivna plava devojka, mnogo dobra i mnogo iskrena, nije htela da kvari odnose sa tom Vesnom, i na veliku štetu i na žalost, mladić nije znao sve do pre neku godinu da je ona oduvek bila u njega zaljubljena. I često je dolazila iz daljine u mladićev grad, ne bi li ga negde srela.
◘ A on, već ostavljen od Vesne, jednom je za novogodišnje praznike bio kod te slatke i pametne devojke. Kao gost. I spavao u njenoj kući.
I - eto, sudbina - jedno veče ju je pitao da otpočnu vezu, kao osobe koje se vole, daleko više od prijateljstva. Ali, ona je rekla "NE" ... I mladić je odustao ...
◘ I godine su protekle. I desetine godina je prošlo. I nikad se nije obostrano znala istina tih osećaja skrivenih u srcu devojke - do pre neku godinu. Od tada, oni se veoma vole. Nije kasno ni sada, kada ranije nije bilo ni znano ni moguće ... I mnogo se razumeju, i vole, i susreću. Ljubav na daljinu nije laka, ali se podnosi ako su ljudi iskreni i snažni i pametni. Baš kao njih dvoje.
◘ A ona Vesna ? Napisana je i pesma o njoj. Tek skoro, ona je najzad pronadjena, ali njen odgovor tada je bio veoma nepouzdan - "Pa ne znam razlog, valjda moja nezrelost ... "
◘ A mladić se stalno seća onoga "NE" izrečenog u holu kuće te njegove ljubavi, nekad. I stalno ga boli duša zbog toga. I stalno se kaje. I stalno je sve više uveren da je veoma trebalo da tu njenu reč uopšte ne čuje, da uradi drugačije, da uzme sudbinu u svoje ruke, da otvori nove vidike i ode novim putem sa tom slatkom i divnom plavom devojkom. Da tada već počne veliku sreću koju sada dele - bar na neki poseban način, naravno ...
◘ Mladić se kaje. I duša ga boli. I misli o tome. I pita sebe, zašto je bio tolika budala ? Najveća budala koja postoji na ovom svetu ? Zašto je bio fin ? Zašto je bilo zašto ?
◘ Odgovore će možda doneti budući susreti njih dvoje, svaki put sve više dodje neki deo odgovora ... Oni su približili daljine i svako je kod svakog, uvek, u srcu. I tako će biti. I tako će uvek biti...
◘ A ovo - zašto je zašto - to ostaje ... Za njih ...
------
Beograd, 15. aprila 2018.
*********************************************************************************************************
ZAŠTO JE ZAŠTO ?
◘ Dugo su bili najbolji i najverniji, dragi prijatelji. Jedan mladić i jedna devojka, ona, mila, slatka, plava, dobra, divna, pametna. razumna, vesela... A on, eh, on ... Njegova prva velika ljubav bila je njena prijateljica Vesna. Eh, a ta Vesna ...
◘ I vreme njegovog odlaska u vojsku sve je izmenilo. Sve se izmenilo. Ceo život se od tada izmenio. Ni jedno pismo vojnik nije dobio od voljene Vesne. Ni jednu reč, ni jedan poziv, ni jednu posetu, ni jedno vidjenje... Nikad nije bila u gradu kada je mladi vojnik bio na dopustu. I od tada nije bilo Vesne ... Nigde ... A ova predivna plava devojka, mnogo dobra i mnogo iskrena, nije htela da kvari odnose sa tom Vesnom, i na veliku štetu i na žalost, mladić nije znao sve do pre neku godinu da je ona oduvek bila u njega zaljubljena. I često je dolazila iz daljine u mladićev grad, ne bi li ga negde srela.
◘ A on, već ostavljen od Vesne, jednom je za novogodišnje praznike bio kod te slatke i pametne devojke. Kao gost. I spavao u njenoj kući.
I - eto, sudbina - jedno veče ju je pitao da otpočnu vezu, kao osobe koje se vole, daleko više od prijateljstva. Ali, ona je rekla "NE" ... I mladić je odustao ...
◘ I godine su protekle. I desetine godina je prošlo. I nikad se nije obostrano znala istina tih osećaja skrivenih u srcu devojke - do pre neku godinu. Od tada, oni se veoma vole. Nije kasno ni sada, kada ranije nije bilo ni znano ni moguće ... I mnogo se razumeju, i vole, i susreću. Ljubav na daljinu nije laka, ali se podnosi ako su ljudi iskreni i snažni i pametni. Baš kao njih dvoje.
◘ A ona Vesna ? Napisana je i pesma o njoj. Tek skoro, ona je najzad pronadjena, ali njen odgovor tada je bio veoma nepouzdan - "Pa ne znam razlog, valjda moja nezrelost ... "
◘ A mladić se stalno seća onoga "NE" izrečenog u holu kuće te njegove ljubavi, nekad. I stalno ga boli duša zbog toga. I stalno se kaje. I stalno je sve više uveren da je veoma trebalo da tu njenu reč uopšte ne čuje, da uradi drugačije, da uzme sudbinu u svoje ruke, da otvori nove vidike i ode novim putem sa tom slatkom i divnom plavom devojkom. Da tada već počne veliku sreću koju sada dele - bar na neki poseban način, naravno ...
◘ Mladić se kaje. I duša ga boli. I misli o tome. I pita sebe, zašto je bio tolika budala ? Najveća budala koja postoji na ovom svetu ? Zašto je bio fin ? Zašto je bilo zašto ?
◘ Odgovore će možda doneti budući susreti njih dvoje, svaki put sve više dodje neki deo odgovora ... Oni su približili daljine i svako je kod svakog, uvek, u srcu. I tako će biti. I tako će uvek biti...
◘ A ovo - zašto je zašto - to ostaje ... Za njih ...
------
Beograd, 15. aprila 2018.
*********************************************************************************************************
IZDAJA VESNE IZ NASELJA TRNSKO
Ni sanjao nisam, ni mislio nisam,
o izdaji tvojoj još onih vremena
i postupkom takvim mene izmenila,
promenila puteve moje buduće,
uskratila saznanje neznane ljubavi,
osudila mene da počnem lutanja,
tugu mi snažnu još tada nanela,
dušu mi pritisla kamenim bolima,
a terete još nosim, i smetaju, bole,
od onda ih nosim, od tad ne razumem
razloge zašto, razlog zbog čega,
da ti napustiš sva naša voljenja,
obećanja naša, osećanja naša,
zakletve za večnost, onda, na Savi,
i ljubav mladu, i moju najveću,
do tada prvu, i najveću do tad.
Zakletve na večnost ostale tamo
na peronu voza punog odlaska,
i nikada više, bez ikakvog znanja,
ja ne znam o tebi, gde živiš sada,
prezime sada, gde voliš sada,
ništa od tada ja nikad ne znam.
Šezdesetih krajem, a slutio nisam
izdaju tvoju da odbaciš ljubav,
i naša nadanja i naše nežnosti,
mene k’o krpu bez ikakvih vesti
u vojsci ostaviš u stavu neznanja,
da ništa ne poznam i ništa ne saznam,
ni tebe da ne znam, nikada ne znam,
i nikad od tada više te ne znam,
nikad od tada ja nikad ne znam
ni tebe ni razlog takvog odlaska…
Izdaja tvoja, Vesna iz Trnskog,
onog naselja iz Novog Zagreba
još uvek boli, još uvek smeta,
još uvek pitam, još uvek ne znam,
ali ne sudim, ali ne mrzim,
iako ne znam, razloge ne znam…
Sudiće Gospod grehe sve naše,
danas il’ sutra, svejedno kad,
pitaće razlog, izreći kaznu,
a ja nemire, Vesna iz Trnskog,
probam da lečim, izbacim boli,
i teško to ide, al’ vrlo se trudim,
i lakše uz ljubav one iz grada,
daleke drage iz prošlosti moje,
daleke tad neznane ljubavi moje
a sada najveće i nikome date,
one iz grada tvoje mladosti,
gde ti je naselje, gde bila si tad.
Izdaja tvoja, ako me nadješ,
jer ja ne mogu, adresu ne znam,
u gradu tvome adrese ti nema,
prezime ne znam novo sad tvoje,
pa izdaja tvoja biće rešena,
rečena meni ili Gospodu,
a ja sam isti, adresu znaš,
il’ neko tebe možda i pozna,
Vesnu iz Zagreba, naselje Trnsko,
VMA sestru beogradskog bloka,
neka mi javi, neznanje nestane,
pa razlozi kažu istine stare
i umirim nemire od prve ljubavi…
Izdaja Vesne iz naselja Trnsko,
izdaja mene i velike ljubavi
i izdaja naših snova o sreći
i velika izdaja nas…
(Bgd, 10. Maj 2017)
o izdaji tvojoj još onih vremena
i postupkom takvim mene izmenila,
promenila puteve moje buduće,
uskratila saznanje neznane ljubavi,
osudila mene da počnem lutanja,
tugu mi snažnu još tada nanela,
dušu mi pritisla kamenim bolima,
a terete još nosim, i smetaju, bole,
od onda ih nosim, od tad ne razumem
razloge zašto, razlog zbog čega,
da ti napustiš sva naša voljenja,
obećanja naša, osećanja naša,
zakletve za večnost, onda, na Savi,
i ljubav mladu, i moju najveću,
do tada prvu, i najveću do tad.
Zakletve na večnost ostale tamo
na peronu voza punog odlaska,
i nikada više, bez ikakvog znanja,
ja ne znam o tebi, gde živiš sada,
prezime sada, gde voliš sada,
ništa od tada ja nikad ne znam.
Šezdesetih krajem, a slutio nisam
izdaju tvoju da odbaciš ljubav,
i naša nadanja i naše nežnosti,
mene k’o krpu bez ikakvih vesti
u vojsci ostaviš u stavu neznanja,
da ništa ne poznam i ništa ne saznam,
ni tebe da ne znam, nikada ne znam,
i nikad od tada više te ne znam,
nikad od tada ja nikad ne znam
ni tebe ni razlog takvog odlaska…
Izdaja tvoja, Vesna iz Trnskog,
onog naselja iz Novog Zagreba
još uvek boli, još uvek smeta,
još uvek pitam, još uvek ne znam,
ali ne sudim, ali ne mrzim,
iako ne znam, razloge ne znam…
Sudiće Gospod grehe sve naše,
danas il’ sutra, svejedno kad,
pitaće razlog, izreći kaznu,
a ja nemire, Vesna iz Trnskog,
probam da lečim, izbacim boli,
i teško to ide, al’ vrlo se trudim,
i lakše uz ljubav one iz grada,
daleke drage iz prošlosti moje,
daleke tad neznane ljubavi moje
a sada najveće i nikome date,
one iz grada tvoje mladosti,
gde ti je naselje, gde bila si tad.
Izdaja tvoja, ako me nadješ,
jer ja ne mogu, adresu ne znam,
u gradu tvome adrese ti nema,
prezime ne znam novo sad tvoje,
pa izdaja tvoja biće rešena,
rečena meni ili Gospodu,
a ja sam isti, adresu znaš,
il’ neko tebe možda i pozna,
Vesnu iz Zagreba, naselje Trnsko,
VMA sestru beogradskog bloka,
neka mi javi, neznanje nestane,
pa razlozi kažu istine stare
i umirim nemire od prve ljubavi…
Izdaja Vesne iz naselja Trnsko,
izdaja mene i velike ljubavi
i izdaja naših snova o sreći
i velika izdaja nas…
(Bgd, 10. Maj 2017)
*****************************
HODNIK NAŠIH SUDBINA
Veoma bih voleo da opet se vratim
u onaj hodnik još uvek kod tebe
pa kao tada u davno vreme
pre tvoga “ne” ja drugo pokušam,
da te ne čujem već daleko odvedem,
da prestignem boli, da sudbinu sprečim,
tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim
od budućih dana preteških slika,
nesrećnih stvari nestvarnog lika,
mila moja.
U hodniku tvome sudbina naših
i dalje živiš daleko od mene,
a ja se često tog hola setim,
da sutra mogu, ja bih da sletim
tamo na oltar sudbine naše,
sada bar uklonim sumnje što plaše
za ljubav danas, za naše sutra,
mila moja.
(Bgd, 30.avg.2017)
Veoma bih voleo da opet se vratim
u onaj hodnik još uvek kod tebe
pa kao tada u davno vreme
pre tvoga “ne” ja drugo pokušam,
da te ne čujem već daleko odvedem,
da prestignem boli, da sudbinu sprečim,
tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim
od budućih dana preteških slika,
nesrećnih stvari nestvarnog lika,
mila moja.
U hodniku tvome sudbina naših
i dalje živiš daleko od mene,
a ja se često tog hola setim,
da sutra mogu, ja bih da sletim
tamo na oltar sudbine naše,
sada bar uklonim sumnje što plaše
za ljubav danas, za naše sutra,
mila moja.
(Bgd, 30.avg.2017)
*************************************
KAJEM SE
Kajem se što onih predavnih dana
ja nisam te odveo, ukrao, silio, nosio,
ubedio, molio, poveo, uzeo,
da promenimo još onda živote naše,
da još tada budemo naša dobrota,
zajedna razumevanju svih tema duše,
saglasno govornih reči istog momenta,
da bića naša od tada ne pate,
da krivi ljudi tebe ne prate,
i zato žalim i zato se kajem,
ni uporan nisam dovoljan bio,
ni silnik potreban nisam ti bio,
a sada ponekad i stvarno mislim,
tek sada mislim da o tom znam,
veoma trebao sam…
I opet neću o tome da mislim
trudim se veoma od misli da bežim
ali ponekad za to ja snage nemam,
plivam, al’ tonem, gledam, al’ dremam,
bez volje a hoću puno da menjam,
bez snage za borbu da neću da priznam,
ali ipak moram, to reći trebam,
oprosti što moram opet da kažem,
beskrajno, veoma, puno se kajem…
(Bgd, 08.okt.2017)
*************************************
Kajem se što onih predavnih dana
ja nisam te odveo, ukrao, silio, nosio,
ubedio, molio, poveo, uzeo,
da promenimo još onda živote naše,
da još tada budemo naša dobrota,
zajedna razumevanju svih tema duše,
saglasno govornih reči istog momenta,
da bića naša od tada ne pate,
da krivi ljudi tebe ne prate,
i zato žalim i zato se kajem,
ni uporan nisam dovoljan bio,
ni silnik potreban nisam ti bio,
a sada ponekad i stvarno mislim,
tek sada mislim da o tom znam,
veoma trebao sam…
I opet neću o tome da mislim
trudim se veoma od misli da bežim
ali ponekad za to ja snage nemam,
plivam, al’ tonem, gledam, al’ dremam,
bez volje a hoću puno da menjam,
bez snage za borbu da neću da priznam,
ali ipak moram, to reći trebam,
oprosti što moram opet da kažem,
beskrajno, veoma, puno se kajem…
(Bgd, 08.okt.2017)
*************************************
